TRČAO BOSONOG I POKORIO SVET, A ONDA MU JE SUDBINA ZADALA STRAŠAN UDARAC! Dva olimpijska zlata, pa život u invalidskim kolicima!
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Abebe Bikila je 1960. u Rimu bosonog osvojio olimpijsko zlato u maratonu i postavio svetski rekord, postavši prvi crni Afrikanac sa tim uspehom. Četiri godine kasnije u Tokiju ponovo je pobedio, samo 40 dana posle operacije slepog creva.
- Kasnije su ga zaustavile povreda noge i teška saobraćajna nesreća 1969. godine, posle koje je ostao paralizovan. Umro je 1973. u 41. godini, ali je ostao simbol etiopskog i afričkog sporta.
Rim, 1960. godine. Na startnoj liniji olimpijskog maratona našli su se najbolji dugoprugaši planete, spremni da se bore za najsjajnije odličje. Na sebi su imali vrhunsku sportsku opremu, a među njima se našao i jedan Etiopljanin koji je odlučio da trči bosonog. Zvao se Abebe Bikila i niko nije mogao da nasluti da će upravo on te večeri ispisati istoriju atletike. Ne samo da je prvi prošao kroz cilj već je oborio i svetski rekord, ostavivši svet u neverici.
Ipak, neverovatna sportska bajka kasnije se pretvorila u životnu dramu kakvu niko nije mogao da predvidi.
Etiopljanin je 1960. godine bosonog prošao ulicama Rima i osvojio olimpijsko zlato, postavivši svetski rekord. Četiri godine kasnije ponovio je podvig u Tokiju, i to samo 40 dana nakon operacije slepog creva. A onda je, kada je delovalo da pred njim stoji još mnogo velikih pobeda, usledio stravičan preokret koji je njegov život odveo u potpuno drugom smeru.
Nije imao odgovarajuće patike, pa je odlučio da trči bos
Abebe Bikila rođen je 7. avgusta 1932. godine u Etiopiji. Kao mladić pridružio se carskoj gardi cara Hajla Selasija, a njegov izuzetan talenat za trčanje na duge staze postao je očigledan tokom takmičenja u zemlji.
Trčanje ga je odvelo do Olimpijskih igara u Rimu 1960. godine. Ipak, malo ko je mogao da pretpostavi da će upravo on postati jedan od najvećih junaka takmičenja.
Pred maraton je stigao bez odgovarajuće obuće. Patike koje je isprobao nisu mu odgovarale i izazivale su mu žuljeve, pa je odlučio da nastupi bosonog, onako kako je navikao da trenira u domovini.
Tako je nastala jedna od najčuvenijih slika u istoriji olimpijskog sporta: Etiopljanin koji bos trči kroz italijansku prestonicu, dok se noć spušta nad Rimom, a stotine vojnika osvetljavaju trasu bakljama.
Maraton je startovao u kasnim popodnevnim satima zbog vrućine, a cilj se nalazio kod Konstantinovog slavoluka, u blizini Koloseuma.
Bikila nije bio samo čovek koji je trčao bez patika. Bio je sportista koji je rušio granice i pokazivao da najveća dostignuća ne moraju da dođu iz najbogatijih i najmoćnijih zemalja.
Zlato u Rimu imalo je mnogo dublje značenje
Bikila je u Rimu pobedio rezultatom 2:15:16,2, postavivši tadašnji svetski rekord. Ujedno je postao prvi crni Afrikanac koji je osvojio olimpijsko zlato u maratonu predstavljajući afričku državu.
Njegova pobeda imala je i snažnu simboliku. Italija je 1935. izvršila invaziju na Etiopiju, a samo četvrt veka kasnije etiopski atletičar slavio je na ulicama Rima, u gradu iz kojeg je nekada krenula osvajačka sila.
Posebno upečatljiv detalj bio je obelisk iz Aksuma, etiopski spomenik koji su italijanske trupe odnele iz njegove zemlje i koji se tada nalazio u Rimu. Bikila je upravo u blizini tog spomenika vodio odlučujuću borbu za pobedu.
Njegov trijumf bio je mnogo više od sportskog rezultata. Postao je simbol ponosa za Etiopiju i inspiracija generacijama atletičara iz istočne Afrike.
Čudo u Tokiju: Zlato posle operacije
Ako je Rim bio senzacija, ono što je Bikila uradio četiri godine kasnije bilo je podjednako neverovatno.
Na Olimpijskim igrama u Tokiju 1964. godine ponovo je nastupio u maratonu, ali ovoga puta u patikama. Samo 40 dana pre trke podvrgnut je operaciji slepog creva, zbog čega nije bio među najizvesnijim favoritima.
Ipak, Bikila je ponovo pokazao da je poseban šampion.
U drugom delu trke pojačao je tempo, odvojio se od rivala i samouvereno stigao do cilja. Pobedio je rezultatom 2:12:11,2, popravivši svetski rekord za gotovo dva minuta.
Trijumfom u Tokiju postao je prvi atletičar koji je uspeo da osvoji dva uzastopna olimpijska zlata u maratonu.
Taj podvig ostao je jedan od najvećih trenutaka u istoriji dugoprugaškog trčanja. Bikila je pokazao da njegova pobeda u Rimu nije bila slučajnost, već početak veličanstvene karijere.
Od 1960. do 1966. pobedio je na 12 od 13 maratona koje je završio. Jedini poraz u tom periodu doživeo je na Bostonskom maratonu 1963, kada je zauzeo peto mesto.
Želeo je još jedno olimpijsko zlato, ali telo više nije izdržalo
Bikila je želeo da nastavi tamo gde je stao i na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968. godine. Međutim, povreda noge ozbiljno mu je otežala pripreme.
I pored problema, izašao je na start maratona. Izdržao je oko 17 kilometara, ali je morao da odustane zbog povrede — preloma lisne kosti.
Njegov san o trećem uzastopnom olimpijskom zlatu tako se ugasio na ulicama Meksiko Sitija.
Samo godinu dana kasnije, u saobraćajnoj nesreći zadobio je teške povrede kičme koje su ga ostavile paralizovanim. Čovek koji je nekada bez napora prelazio desetine kilometara sada je morao da se suoči sa životom u invalidskim kolicima.
Za sportistu čitav život posvećenog trčanju, to je bio udarac koji je promenio sve.
Ni invalidska kolica nisu ugasila njegov takmičarski duh
Iako više nije mogao da se takmiči kao nekada, Bikila nije odustao od sporta. Tokom oporavka u Engleskoj okušao se u streljaštvu lukom i strelom, kao i stonom tenisu, a učestvovao je i na takmičenjima za sportiste sa invaliditetom.
Njegova borba nakon nesreće pokazala je da se šampion ne prepoznaje samo po medaljama, već i po načinu na koji se suočava sa životnim udarcima.
Bikila je preminuo 25. oktobra 1973. godine, u 41. godini, od posledica moždanog krvarenja. Njegova smrt rastužila je Etiopiju, a na sahrani u Adis Abebi okupile su se hiljade ljudi da odaju počast čoveku koji je postao nacionalni simbol.
Legenda koja i danas živi
Abebe Bikila nije bio samo čovek koji je osvojio dva olimpijska zlata. Bio je pionir koji je otvorio vrata generacijama afričkih trkača i pokazao da se sportska veličina ne meri opremom, poreklom ili bogatstvom zemlje iz koje dolazite.
Njegova priča počela je bosonogim trčanjem ulicama Rima, nastavila se istorijskim trijumfom u Tokiju, a završila životnom borbom koju nije birao.
I zato se njegovo ime i danas izgovara sa poštovanjem. Svet pamti njegove rekorde i medalje, ali možda još više pamti čoveka koji je, čak i kada mu je sudbina oduzela mogućnost da trči, nastavio da se bori.